logo crveni krst
logo crveni krst


Kako je nastao Crveni krst?

Istorijat međunarodnog CK

Koreni Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca datiraju još od 26.juna 1859. kada su se kod Solferina u severnoj Italiji sukobile francusko-sardinijska i austrijska vojska. Bez ičije pomoći na bojištu je ostalo na desetine hiljada teško ranjenih i poginulih vojnika. Potresen prizorom, poslovni čovek iz Ženeve ANDRI DINAN je organizovao lokalno stanovništvo da dobrovoljno uz parolu TUTTI FRATELLI – SVI SU BRAĆA, pruže pomoć preživelima, bez obzira na pripadnost.
Tri godine kasnije 1862. Andri Dinan je objavio knjigu “Sećanja na Solferino”, u kojoj pored o događajima sa poprišta priča i o ideji da se u svim zemljama obrazuju Komiteti za pomoć ranjenicima, koji bi delovali kako u ratu tako i u miru.

Knjiga je imala veliki odjek u javnosti. Tako je februara 1863. u Ženevi obrazovan odbor od 5 članova sa zadatkom da Dinanovu ideju sprovedu u delo pod nazivom Međunarodni komitet za pomoć ranjenicima. On se kasnije razvio u Međunarodni komitet Crvenog krsta.

Krajem oktobra 1863. na Međunarodnoj Ženevskoj konvenciji utemeljen je Pokret Crvenog krsta. Prihvaćena su tri zaključka: u svim zemljama stvaraju se odbori, koji će u ratu pružati pomoć vojnom sanitetu a u mirnodopskim uslovima obučavati i pripremati materijal. Postojaće centralni Upravni odbor, kao i sekcije u celoj zemlji. Odbori će raditi u saglasnosti sa vlastima, a članovi će nositi znak – crveni krst na belom polju. Vezu među odborima, koji će se sastajati na međunarodnim susretima, održavaće ženevski Odbor petorice. Pored toga Konferencija je preporučila da države proklamuju neutralnost vojno-medicinskih jedinica i osoblja, što je postao osnov za zaključenje prve Ženevske konvencije o zaštiti ranjenika u ratu. Konvencija u skladu sa tim preporukama je zaključena već 22.avgusta 1864. Narednih godina Konvencija je pretrpela određene izmene, da bi 1874. na Briselskoj konferenciji dobila konačnu verziju. Nju je prihvatila većina evropskih zemalja.

Danas postoje četiri Ženevske konvencije koje štite:

ranjenike i bolesnike na kopnu,
ranjenike, bolesnike i brodolomnike na moru,
ratne zarobljenike,
civilna lica u vreme rata.
Međunarodni komitet Crvenog krsta i dalje pruža pomoć žrtvama rata.

Od samog nastanka Crvenog krsta kao humanitarne organizacije, tvorci ovog Pokreta, nastojali su definisati osnovne smernice rada. Danas Pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca funkcioniše primenjujući sedam osnovnih Principa koji dopunjuju Principe Međunarodnog humanitarnog prava, formulisane na 20. Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta, održanoj u Beču 1965.